Lokalni javni sektor
U procesu transformacije javnog sektora poželjno je da javna komunalna preduzeća (JKP) budu razmatrana kao zasebna celina. Zbog njihove kompleksnosti u zadovoljavanju javnih funkcija, moraju se razmotriti posebni modeli za svaku komunalnu delatnost (vodovodi, gradsko grejanje, komunalni otpad) što je naročito važno u slučaju opredeljenja za neki od oblika partnerstva sa privatnim sektorom ili stranim partnerima. Takođe, moraju se razmotriti neki aspekti od strane učesnika u daljem procesu definisanja prvih koraka ka transformaciji JKP, u cilju:
• Povećanja efikasnosti JKP i poboljšanja nivoa usluga,
• Obnove i razvoja lokalne infrastrukture,
• Dostizanja standard kvaliteta i primene regulative EU, prvenstveno kroz efikasan pristup bespovratnim sredstvima EU i drugim izvorima finansiranja.
Proces transformacije i/ili privatizacije komunalnih delatnosti odvija se kako u starim tako i u novim članicama EU. Potraga za optimalnim modelima kod prvih se zasniva na osnovama tržišne ekonomije i konkurentnosti, regulative i zaštite javnog interesa a kod drugih se pokušavaju naći u istovremenom očuvanju javnog interesa i efikasnom poslovanju.
Pre transformacije JKP, mora se definisati državna strategija prema vitalnoj komunalnoj infrastrukturi, po delatnostima, tako što će se dati jasan odgovor na pitanje da li ona može da bude predmet bilo kog oblika privatizacije ili ona ostaje u javnom vlasništvu u cilju zaštite javnog interesa.
Transformacija komunalnih delatnosti zahteva da se država, takođe, opredeli da li će i u koji komunalni sektor, kada i u kojoj meri omogućiti ulazak privatnog (domaćeg i/ili stranog) kapitala uz istovremenu institucionalnu regulaciju.
Osnovne karakteristike i problemi komunalnog sektora u Srbiji u poslednjoj deceniji svode se na:
• Neadekvatno rešenje pitanja vlasništva i raspolaganja nekadašnje državne, a sada javne imovine i po tom osnovu administrativno – politički uticaj na ukupno poslovanje JKP,
• fragmentacija delatnosti i akumulacija nerešenih pitanja po tom osnovu,
• rast troškova poslovanja i neadekvatan nivo cena za pokriće svih troškova,
• nizak stepen naplate, visok stepen otpisa potraživanja i neizmirene obaveze,
• pad obima i kvaliteta usluga, nezainteresovanost i nemogućnost zadovoljenja potreba potrošača,
• dotrajala i zastarela oprema i infrastruktura,
• hroničan nedostatak sredstava za obnovu i proširenje kapaciteta,
• neusklađenost sa standardima zaštite životne sredine,
• nepostojanje indikatora poslovanja.
Nema uspešnog razvoja komunalnih delatnosti u odsustvu sistemski jasne metodologije formiranja cena zasnovane, pre svega, na principima racionalnog pokrića svih troškova poslovanja, ali i potrebnih sredstava za investicije.
Otvaranje pitanja politike cena mora biti praćeno i pitanjem definisanja indikatora poslovanja, kvaliteta i odgovornosti, kao i pitanjem zaštite javnosti od naglih skokova cena i monopolskog ponašanja.
U slučaju opredeljenja da se transformacija JKP sprovodi kroz neki od modela privatizacije, neophodno je pre promene njihovog statusa izvršiti popis imovine JKP, uvedesti je u zemljišne knjige / katastar, objektivno (fer) procenjenu, kako bi se eliminisale moguće imovinske prepreke za ulazak partnera / kreditora ili osujetile moguće zloupotrebe ulaska privatnog kapitala u komunalne delatnosti.
Hroničan nedostatak sredstava za modernizaciju i proširenje komunalne infrastrukture predstavlja osnovnu prepreku dugoročnom zadovoljenju javnog interesa za kvalitetnom komunalnom uslugom. Dugoročnim merama kao što su: definisanje politike cena, poboljšanje koeficijenta naplate i smanjenje gubitaka na mreži (vodovodi i grejanje), mogao bi se delimično ublažiti dugoročni cenovni udar, ali problem obezbeđenja sredstava za obnovu kapaciteta i prilagođavanja standardima, zahteva, upravo zbog visine potrebnih sredstva, nova, kreativna, rešenja.
Neke grube procene upućuju na zaključak da ukupne potrebe za investicijama u komunalnu delatnost I infrastrukturu više puta su veće od godišnjeg zbira svih opštinskih prihoda.
Dugoročna preciznija slika o potrebnim sredstvima I njihovim izvorima zahteva da se u odnos stavi iznos sredstava potreban za nesmetano fukcionisanje JKP na sadašnjem nivou uvećan za iznos sredstava potreban za proširenje infrastrukture I prilagođavanje standardima EU, s jedne strane, I sopstvena sredstva (JKP, JLS I državnih fondova), s druge. Tako bi se sagledao potencijal samofinansiranja komunalnog fukcionisanja I razvoja odnosno iznos nedostajućih sredstava koji bi se morao obezbediti iz drugih izvora.
Na osnovu regionalnih projekata, olakšava se pristup izvorima finansiranja, naročito u manjim i slabije razvijenim regionima. Razmotriti opcije za formulisanje strategije regionalizacije i prioriteta formiranja međuopštinskih regionalnih sistema za moguće opcije ukrupnjavanja JKP po funkcionalnom principu. Strategija regionalizacije prvenstveno treba da bude usmerena ka problemima lokalnih samouprava, kao mera za poboljšanje funkcionalnosti JKP i njihovog ekonomskog položaja, i pristupa eksternim izvorima finansiranja.
U slučajevima, kada postoji dugoročno definisan javni sektor, uz neophodnu transparentnost u poslovanju, verovatno je da pod određenim uslovima, može da se računa na donacije kao izvor sredstava za investicije namenjene modernizaciji i usklađivanju sa regulatornim zahtevima EU. Mala je verovatnoća da je većina JKP sposobna da sopstvenim sredstvima finansiraju sopstveno učešće i do 25% u potrebnim investicijama većeg obima, tako da je verovatnije da će ona morati da se oslone na donacije iz više izvora i kredite za ove iznose.
Kada se razmatra pristup donacijama za JKP ne sme se gubiti iz vida da se one ne mogu koristiti za smanjenje zaduženosti već isključivo za revitalizaciju komunalne infrastrukture i dostizanja EU standarda.
Kao relativno lako dostupan izvor sredstava za investicije, krediti zahtevaju veći stepen efikasnosti od donacija, zajmoprimac mora efikasnije da posluje i sa takvim profitom koji mu omogućava da pokrije troškove i da bude u stanju da servisira otplatu kredita. Da bi osigurao dovoljan priliv gotovine za otplatu anuiteta, zajmodavac može da uslovljava ili insistira na povećanju cena i poboljšanju stepena naplate.
Poučeni iskustvima drugih zemalja, ako želimo da modernizujemo svoju mrežu komunalne infrastrukture bez većeg obima dodatnog zaduživanja i pojačanog pritiska za ulazak privatnog kapitala, potrebno je paralelno sa procesom pretpristupa i pristupa evropskim integracijama usmeriti i intenzivirati aktivnosti na usvajanju i primeni standarda EU.
Donacije kao izvor besplatnih i bespovratnih sredstava za investicije su uglavnom usmerene ka sanaciji problema i po pravili nemaju značajniji uticaj na ekonomičnost poslovanja, ali su povezane sa prilagođavanjem regulativi i dostizanjem standarda donatora. Pozitivni efekti donacija uporedo sa dokazima o prilagođavaju standardima i regulativi od strane primaoca, i dokazima o poboljšanju efikasnosti i ekonomičnosti projekta zajmoprimca mogu da budu faktor razvoja kada su u povoljnoj proporciji (npr. 75% donacije / 25% krediti) i tako kombinovani mogu pozitivno da utiču na obnovu i izgradnju infrastrukture, ali i komercijalizaciju i efikasnost poslovanja JKP. Na ovaj način donator osigurava kompatibilnost projekta sa EU standardima, a JLS / JKP dobija pristup bespovratnim sredstvima i u zavisnosti od ekonomske snage postaje suinvestitor, sopstvenim ili pozajmljenim sredstvima.
Stanje komunalne infrastrukture i oslabljen ekonomski položaj JKP uslovljava potrebu da se ubrzano, planski i organizovano (na nivou centralnih organa i lokalne samouprave) radi na definisanju potrebnih sredstava za obnovu i izgradnju uz poštovanje standarda EU, i aplikaciji za korišćenje raspoloživih eksternih izvora finansiranja, prvenstveno donacija dostupnih potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.
Fondovi EU za razvoj komunalne infrastrukture, tj. bespovratna sredstva u vidu donacija koja se planiraju i izdvajaju, su u nekim zemljama, potencijalnim kandidatima, kandidatima i članicama EU nedovoljno iskorišćena za konkretne projekte zbog neadekvatnog broja
kvalitetnih individualnih planova, sporosti ili nedovoljnog poznavanja metodologije pristupa tim fondovima.
Stanje infrastrukture, potrebna sredstva za obnovu i razvoj JKP u Srbiji, kao i nivo pripreme projekata na lokalnom nivou, ne dozvoljavaju tako usporen tempo rekonstrukcije i izgradnje, već zahtevaju brži i efikasniji pristup raspoloživim donacijama.
Efikasan pristup donacijama iz fondova dostupnih potencijalnim kandidatima znači da se, u
skladu sa formulisanom strategijom razvoja i prilagođavanja standardima EU, mora izvršiti
blagovremena priprema za primenu postupaka na državnom i lokalnom nivou za korišćenje
fondova EU, uz učešće sopstvenih sredstava.
Realizacija pristupa sredstvima za investicije u komunalnu infrastrukturu zahteva da se propisani kriterijumi donatora za pripremu projekata pravovremeno ispune, i tako maksimalno iskoriste fondovi koji bi u suprotnom ostali neraspoređeni.
Da bi se prevazišao hronični nedostatak sredstava za obnovu i razvoj komunalne infrastrukture, brz i efikasan pristup donacijama EU i eksternim izvorima finansiranja.
potrebno je da se:
a) izvrši identifikacija i verifikacija prioritetnih projekata, kao i sopstvenih i potrebnih
sredstava za investicije u komunalnu infrastrukturu po delatnostima, regionima i
pojedinačnim JKP,
b) intenzivno radi na podizanju kapaciteta potencijalnih korisnika donacija (JLS i JKP) kroz osposobljavanje odnosno obuku za pripremu projekata i poznavanja metodologije pristupa fondovima EU ili drugih donatora,
c) Ubrza proces pripreme projekata i aplikacija za donatorsku pomoć.
