Reforma LS i LJS
Jačanje kapaciteta lokalne administracije jedan je od ključnih preduslova za uspešan process pristupanja Srbije EU. Reforma javne uprave, kao složen i dugoročan process, nije samo pitanje teritorijalne i administrativne raspodele nadležnosti u državi i lokalnim zajednicama ili samo pitanje broja zaposlenih, već reforma uprave na svim nivoima predstavlja bitan uslov za uspeh reformi u drugim delovima društva. Ona treba da vodi uspostavljanju bolje organizovanog i naprednijeg društva u Srbiji.
Uvažavajući istorijski razvoj i karakteristike naše države, ova reforma treba da bude usklađena sa evropskim i svetskim kretanjima. Najvažniji svetski trendovi u razvoju savremenog društva koji imaju uticaja na strukturu državne i lokalne uprave, kao i na položaj javnog sektora su:
• Prelazak sa industrijskog društva na informatičko (IT) društvo;
• Prelazak sa nacionalne ekonomije na svetsku ekonomiju;
• Prelazak sa kratkoročnog na dugoročno planiranje;
• Prelazak od centralizma ka decentralizaciji.
Postoje određeni trendovi u razvoju i organizovanju državne i lokalne uprave koji se na reformskom putu ne mogu izbeći, kao što su:
• Traženje optimalnog nivoa zakonskog regulisanja javnog sektora sa stanovišta javnog interesa;
• Shvatanje lokalne uprave kao javnog servisa građana, a ne kao pukog instrumenta vlasti;
• Dekoncentracija državne uprave na centralnom nivou i delegacija vlasti sa centralnog ka nižim, odnosno lokalnim nivoima i decentralizacija sa ciljem da se javne usluge približe građanima;
• Promene u odnosu lokalne uprave prema građanima, privatnom poslovnom sektoru i civilnom sektoru (nevladine organizacije), koje se postižu većom efikasnošću u radu, jačanjem pravne sigurnosti, efikasnijom primenom zakona i efikasnim sankcionisanjem učinjenih propusta, većom otvorenošću i javnošću u radu, pre svega dostupnošću informacija o svom radu.
Primena novih metoda u upravljanju JLS I LJS, pre svega, promenama u funkcijama i organizaciji rada, donošenju odluka i motivaciji javnih službenika, obavlja se, između ostalog, kroz:
• Definisanje potreba racionalizacije i iznalaženje optimalnog načina organizacije obavljanja javnih poslova, sa optimalnim brojem izvršilaca, uz optimalne troškove;
• Kreiranje mehanizama kontrole i odgovornosti;
• Razvoj i primena informacionih tehnologija u oblasti lokalne uprave (E-uprava).
Krajnji cilj reformskih napora je da se obezbedi visok kvalitet usluga građanima i stvori lokalna uprava koja će doprineti ekonomskoj stabilnosti i kvalitetu životnog standarda. Takođe, snažni administrativni kapaciteti na svim nivoima su važni da bi se izvukla puna korist iz saradnje sa EU.
