Mladi

Održiv, ekonomski, rast ostaje glavna poluga za stvaranje novih radnih mesta. Obnavljanje stvaranja novih radnih mesta je jedan od naših prioritetnih zadataka, da bi svi, a pogotovu mladi, koji žele da rade mogli da imaju posao.Sistem obrazovanja i obuka moraju da obezbede da mladi koji steknu srednje, više / visoko obrazovanje poseduju one veštine i kompetencije koje su potrebne za brz i uspešan prelazak u radni odnos.

Strategijom “Evropa 2020” definisani su ambiciozni ciljevi pametnog, inkluzivnog i održivog rasta. Populacija mladih ključna je za realizaciju ovih ciljeva. Kvalitetno obrazovanje i obuka, uspešno integrisanje na tržište rada i veća mobilnost mladih, ključni su za oslobađanje potencijala mladih i realizaciju ciljeva Strategije “Evropa 2020”.

Budući prosperitet kako država EU tako i naše države zavisi od mladih. Uprkos brojnim mogućnostima koje nudi savremena Evropa, mladi se suočavaju sa izazovima – koje je ekonomska kriza pogoršala – u okviru sistema obrazovanja i obuke, kao i u pristupu tržištu rada. Nezaposlenost mladih je neprihvatljivo visoka i u EU iznosi 21% (14 miliona) a u našoj zemlji od ukupnog broja nezaposlenih 26,6% (preko 200,000) čine mladi, od kojih 14,7% ima završen fakultet. Procenjeno je da će do 2020. godine 35% svih radnih mesta (u poređenju sa 29% radnih mesta danas), zahtevati visok stepen kvalifikacija, kao i sposobnost za prilagođavanje i inovacije. To podrazumeva dodatnih 15 miliona radnih mesta koja zahtevaju visok stepen kvalifikacija.

Sve veći broj radnih mesta zahteva vladanje e – veštinama, a privredu EU koči nedovoljan broj visokokvalifikovanih stručnjaka u oblasti informaciono komunikacioni tehnologija (IKT).
Smatra se da se u Evropi moraju postići bolji rezultati u oblasti pismenosti – 21,4% petnaestogodišnjaka pokazuje slabe rezultate iz čitalačke pismenosti, a ovaj udeo se uvećao tokom prethodnih godina.

Dokument “Mladi u pokretu” (Youth on the Move) predstavlja jednu od ključnih inicijativa čiji je cilj pronaleženje rešenja za izazove sa kojima se suočavaju mladi, kao i da se mladima pomogne da ostvare uspeh u okviru ekonomije zasnovane na znanju.  Države kandidati takođe treba da ostvare korist od ove inicijative, kroz odgovarajuće mehanizme. Ova inicijativa treba da dobije finansijsku podršku relevantnih programa EU u oblasti obrazovanja, mladih i obrazovne mobilnosti, kao i strukturnih fondova.

Analizom uspešnih preduzetnika, malih i srednjih preduzeća i dijalogom sa njihovim pokretačima i vlasnicima, potrebno je proceniti buduće potrebe za veštinama u mikro i zantskim preduzećima kako bi se bolje inkorporisale potrebe ovih preduzeća u pojedine javne politike i u reformske obrazovne procese. U tom smislu potrebno je stvarati odgovarajuće lokalne i regionalne “alijanse zanja”, kao inicijative koje okupljaju preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća s jedne strane i subjekte u oblasti obrazovanja i obuke, s druge, sa ciljem da se predlože i izrade novi kurikulumi, koji će doprineti da se smanji jaz u veštinama potrebnim za inovacije i podstakne usklađivanje sa veštinama na tržištu rada.

Takođe, potrebno je obezbediti odgovarajuću podršku lokalnim i regionalnim inicijativama u pokušaju integrisanja IKT kompetencija i digitalne pismenosti (e – veštine) u ključne politike i programe celoživotnog učenja.

Naravno, i naši mladi moraju imati šansu da, kroz obrazovne i programe obuke, budu u mogućnosti da stiču jezičke kompetencije i prate evropsku politiku višejezičnosti iskazanu u formuli “maternji jezik + 2”.

I na kraju potrebno je da istražimo i identifikujemo najbolje načine za pružanje podrške našim učenicima i studentima za mobilnost (obrazovanje i usavršavanje) prema evropskim centrima izuzetnosti u okviru novih akademskih specijalizacija za buduća radna mesta.

Bez ulaganja u mlade ozbiljno se dovodi u pitanje ostvarenja našeg “evropskog sna”.