Energetska efikasnost
Dok drugi štede Srbija rasipa energiju. Energetska efikasnost Srbije je dva do tri puta niža nego u zemljama Evropske unije. Jedan od neophodnih preduslova za unapređenje energetske efikasnosti u našoj zemlji je donošenje Zakona o racionalnoj potrošnji energije. Najveći potrošač energije je sektor zgradarstva i u nekim javnim zgradama potrošnja energije je čak za 100% veća nego u EU. Za unapređenje energetske efikasnosti neophodan je stabilan sistem finansiranja, jak institucionalni i zakonodavni okvir, sistemski pristup koji bi koristio iskustva lidera u toj oblasti, kao što su zemlje Skandinavije, Nemačka i Japan, a bitno je i unapređenje svesti građana (80% porodičnih kuća i dalje nema izolaziju pa je teško govoriti o bilo kakvoj svesti o energetskoj efikasnosti). Povećanje energetske efikasnosti u industriji takođe je od velikog značaja jer taj sektor troši trećinu energije, dok bi se investicije za te namene brzo vratile. Kao potencijalni član EU, sa velikim brojem zgrada koje zahtevaju renoviranje (90% postojećih zgrada će se koristiti i narednih tridesetak godina, neophodno je da se nešto učini po pitanju korišćenja energije u njima), od presudnog značaja je da Srbija već sada započne sa ozbiljnim procesima obezbeđivanja energetske efikasnosti kako starih, tako i novih zgrada.
U uslovima sve veće racionalizacije javne potrošnje i liberalizacije tržišta lokalne vlasti su primorane da pronolaze nove strategije upravljanja projektima i investicijama. Energetski sektor u tom procesu postaje sve važniji jer su opštine izložene direktnom uticaju promena na tržištu energenata iz sledećih razloga:
• opštine su veliki potrošači energije,
• opštine su proizvođači energije,
• opštine često distribuiraju gas, električnu ili toplotnu energiju i
• opštine planiraju razvoj energetske mreže na svojoj teritoriji.
Evropska zajednica podstiče lokalnu inicijativu u oblasti održivog razvoja, uključujući politiku energetske efikasnosti. Energetska efikasnost postaje prioritet budući da omogućava smanjivanje efekta staklene bašte i bezbednije snabdevanje energijom uz značajne uštede energije. Gradovi / opštine se ipak često nalaze u začaranom krugu:
• poseduju zgrade i opremu s lošim energetskim karakteristikama koje prouzrokuju visoke troškove energije,
• nemaju dovoljno sredstava za investiranje u mere ušteda, pa nastavljaju da rasipaju energiju i novac, i
• korišćenjem ograničenih sredstva za plaćanje velikih troškova energije dalje umanjuju sposobnost investiranja u projekte energetske efikasnosti.
Ovaj problem može se prevazići angažovanjem privatnog sektora za sprovođenje mera ušteda energije na gradskim / opštinskim objektima. Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane trećih lica predstavlja javno-privatno partnerstvo, koje se može uspostaviti nabavkom usluge ušteda operativnih rashoda za projekat energetske efikasnosti. Nabavkom usluge sprovođenja projekata energetske efikasnosti, lokalna samouprava može da unapredi infrastrukturu bez obaveze obezbeđivanja sredstava u budžetu za kapitalne investicije u toku trajanja ugovora. Realizacija ovakvih ugovora omogućava gradu / opštini da postigne:
• uštede energije,
• čuvanje neobnovljivih izvora energije i životne sredine i veću bezbednost korisnika usluga, uz poštovanje propisanih standarda u pružanju usluga.
Osnovni motiv za sprovođenje projekata energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije je finansijska isplativost projekata. Smanjenjem potrošnje energije ili upotrebom jeftinijih energenata postižu se značajne finansijske uštede, koje bi trebalo, ukoliko je projekat isplativ, da u prihvatljivom periodu nadmaše investicije u projekat, kao i troškove rada i održavanja sistema i donesu odgovarajući prihod.
