Obnovljivi izvori energije
Obnovljivi izvori energije predstavljaju jedan od energetskih resursa koji će se sve intezivnije koristiti u budućnosti. Korišćenje obnovljivih izvora energije je u uskoj sprezi sa povećanjem energetske efikasnosti što je navedeno i u okviru usvojenog paketa Direktiva EU i ciljeva politike korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti koji je formulisan kao „20-20-20 by 2020“. (20 % udeo obnovljivih izvora energije, 20 % smanjenja potrošnje, 20 % smanjenje emisije CO2 do 2020. godine).
Globalno gledano, svedoci smo pojave novih trendova koji menjaju svetsku energetsku platformu. Ti trendovi determinisani su potrebom za smanjenjem emisije ugljendioksida, promenljivošću cene goriva i oskudnošću energetskih resursa.
Kao rezultat tih trendova, dolazi do pomeranja investicija ka novim oblastima, kao što su: energetska efikasnost, unapređenje tehnologije i obnovljivi izvori energije. Posebno se očekuju velike nove investicije u infrastrukturu za transport i skladištenje gasa iz prostog razloga što energija iz gasa emituje manje ugljenika od uglja, a uz to je i predvidiva, ali s druge strane nije ugljenik-neutralna i sama ne može da zadovolji rastuće svetske energetske potrebe. Energija iz obnovljivih izvora, s druge strane posmatrano, je ugljenik-neutralna, ali je promenljiva i nepredvidiva. Stoga, ni sami obnovljivi izvori energije ne mogu da zadovolje svetske energetske potrebe. Ako se uzmu u obzir navedene okolnosti, proizlazi da se buduća optimalna energetska strategija može zasnivati na diversifikaciji izvora energije kroz integraciju gasa i obnovljivih izvora.
Srbija se obavezala Energetskoj zajednici da će do 2020. imati 27% potrošnje iz obnovljivih izvora energije, dok trenutno ima 21%. Inače, novi paket mera i planova u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. predviđa da visina podsticajnih “fid-in” tarifa za energiju Sunca bude od 16,25 do 20,66 evrocenti po kilovat-času, zavisno od veličine solarne elektrane.
Prema objavljenim nezvaničnim podacima, Srbija je među deset država u svetu po emisiji ugljendioksida po glavi stanovnika. Ta tvrdnja potkrepljena je podacima da je Srbija 1990. godine emitovala oko 80 miliona tona ekvivalenta CO2, dok je 2010. dostigla oko 85-89 miliona tona, od kojih energetika emituje oko 70%, a poljoprivreda i saobraćaj značajan deo preostalih emisija. Prezentovani podaci ukazuju da će najveći izazov biti da se redukuje emisija u energetici, pri čemu je EU odlučila da dekarbonizuje energetski sektor do 2050. godine, odnosno da za 40% redukuje emisiju iz energetike već do 2030.
Investicije u obnovljive izvore energije su izuzetno značajne za stvaranje uslova za obezbeđivanje energetske nezavisnosti i stabilno snabdevanje potrošača u Srbiji energentima,
Očekuje se da u Srbiji do 2020. godine bude uloženo dve milijarde evra u korišćenje obnovljivih izvora energije. Srbiji je potrebno da izgradi 1.092 megavata kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije da bi u narednih 5 godina ispunila cilj, da 27% ukupne potrošnje energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora energije. Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da se taj cilj ispuni izgradnjom vetroelekrana snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100 megavata postrojenja koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvora. Time bi novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora stabilizovali domaći energetski sistem, angažovali domaću industriju i doprineli sprečavanju ekoloških problema.
Kako se očekuju, u narednom periodu, investicije u energetski sektor, koje se mere milijardama evra, potrebno je učiniti dodatne napore kada je reč o regulativi, da bi se obezbedila realizacija tih investicija.
Kod nas je postavljen regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije i stvoreni su preduslovi za investiranje. Prva kontrolna tačka za ocenu uspešnosti i efekata regulatornih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije je 2015. godina.
